Večeras, Gospođo, u Kneza na balu,
Igraćemo opet burni vals, ko prije,
S radošću na licu minućemo salu,
Kao da nikad ništa bilo nije.

A zatim će doći veseli kadrili,
Muzika će strasna da huji, ko bura;
Gospođe će biti u mletačkoj svili,
Gospoda u ruhu od crnog velura.

Zatim će vlastela u zbore da tonu:
Mlađi o junaštvu, pesništvu, i vinu,
Stariji o nebu, o starom Platonu,
I o skolastici, Svetom Avgustinu.

Mi ćemo, međutim, sesti u dnu sale
U meke fotelje, ne slušajuć tezu,
I napisaću vam, hitro ko od šale,
Jedan tužni sonet na vašu lepezu.

—
Nema podataka.