Nedelju dana dažd rominja,
Korito rečno puno mulja;
Dosadno, gorko; i dan tinja,
Kao lampa bez kapi ulja.

Po strejama po vazdan čuči
Golublje jato, dok ne crkne;
Prljava voda odsvud huči,
I već od podne tiho mrkne.

Okna se gase; i noć zija
Jeziva. Kanda u te dobi —
Na pragu stoji vesnik kobi,
A zidovi su puni zmija.

—
Sabrana dela, Knj. I-V. — Knjiga I „Pesme sunca“ (1929). — V. Sunčane pesme. — Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900–1923.