Sutoni bez šuma tvojih koračaji,
I tama bez tvoga šapata, i sati
Prvi kad se nema više šta da taji…
Prve prazne staze kroz rogoz i vlati.

Ova čar čekanja praznih i bez mene!
Nekad behu u čas mesečevog sjanja
Samo duh i oči tobom ispunjene –
A sad te je puna sva noć očajanja.

Nekad čuh tvoj korak ili šum odela,
A sad te noć nosi u svakom svom šumu;
Zvezde u pokretu; mirna svetlost bela
U svim prikazima na zamrklom humu.

Nema tvojih stopa putem što krstari,
Ali ti sad ideš svetlim prostorima;
I tvoj pečat kobni sad nose sve stvari;
Tvoje su sad oči u vodama svima.

Znam da nećeš doći, a čekam; i mašte
Nepoznate sreće rastu u noć nemu;
Neću više čuti tvoje reči tašte,
Da tvoj glas svemoćni osetim u svemu.

–
Nema podataka.