Sad je na zemlji, oče, drugi svet.
Za sebe svi se grozničavo brinu,
cene svoja imanja i sićušna bića.
Samo je nekoliko siromaha i mladića
koji bi mogli za dobro drugih da ginu.
Za blagom sad najviše žude ljudi;
prema čoveku sve se hladniji biva;
grabi svak da se na zemlji nauživa,
jer ne veruje da će na nebu da se sudi.
Ni tvoja molitva kod Boga ne pomaže:
iz dana u dan biva ovde sve grublje;
drukčije je sad, oče, i naše rodoljublje,
Srbija i Vojvodina se čak glože.
Sad misle da treba bogato da se plate:
trud za rodnu grudu i ljubav i ideali;
pričaju glasno šta su za zemlju dali.
A ja s bolom mislim na tvoj život i na te,
i čini mi se sada: nisi morao umreti,
sve je možda bilo prazno i uzaludno:
plamičak tvoje vere samo ja čuvam budno
i kroz sve mržnje ovde čistog ću ga proneti.
~ KRAJ ~