Srbija je velika tajna;
ne zna dan šta noć kuva,
niti noć šta zora rađa,
ne zna grm šta susedni grm sanja
niti ptica šta se događa
između granja.
Ne zna gušter šta puzi ispod kamenja,
niti kukuruza struk sluti
šta se u susednoj njivi sprema.
Svakog časa sve se menja,
nijednog kuta ni lista nema
da nije tajna.
Ko zna šta krije u sebi
i ta nevina rosa sjajna;
ti seljački poslovni krici
što se s brda na brdo čuju
zaveru možda kuju.
Ko će u toj zemlji kada
znati šta i devojka mlada
u nedrima netaknutim nosi;
kakvu tešku tajnu
u rukama svojim drži dete;
i starica pogrbljena svaka
do kakve se uputila mete.
U toj zemlji i vetri,
i mirisi, potoci i reke,
i crkvena zvona
potajne prenose vesti,
na prvom zavijutku
gde šuma počinje ona
ko zna šta možeš sresti.
U toj zemlji ni zečijoj stopi
neprijatelj verovati ne sme,
ni tragu volovskih kopita.
Dogovori su možda tajni
i žetelačke pesme
i udari šumskih sekira
i uspavanka uz kolevku svita.
~ KRAJ ~