| Transliteracija | Latinica | | laban.rs → Biblioteka → Crkvenoslovensko pismo

---

U ruskom jeziku upotrebljavaju se termini: cerkovno-slavjanskijj, staro-slavjanskijj, drevne-cerkovnoslavjanskijj, novo-cerkovnoslavjanskijj i sovremennyjj cerkovno-slavjanskijj jazyki (pishe se i sa crticom i zajedno: nekog strogog pravila nema). Na srpskom jeziku, to bi zvučalo otprilike kao: crkvenoslovenski, staroslovenski, drevno-crkvenoslovenski, novo-crkvenoslovenski i savremeni crkvenoslovenski jezici. Na zapadu, izučava se uglavnom Church-Slavonic mada se termin Old Church-Slavonic isto često sreće / upotrebljava. Cilj ovog rada nije sveobuhvatnost ili analiza istorije razvoja crkvenslovenskog jezika i svih njegovih reformi i vremenskih granica (9. vek; 14. vek; 18-19. vek itd.) nego prezentacija jednog prelepog pisma tako da ću se ja zaustaviti na terminu „crkvenoslovenski”.

Zašto se baviti poluzaboravljenim, mrtvim jezikom i pismom? Kao prvo, nije to mrtav jezik: samo u jednoj Moskvi, godišnje se štampa nekoliko desetina hiljada(!) izdanja na crkvenoslovenskom jeziku sa originalnom gramatikom. I kao drugo: da bi se uspešnije borili sa agresivnom ekspanzijom pseudo-standarda u pisanju našeg jezika, mi moramo da bolje razumemo jezik na kome su pisali i Vladika Rade a koji je brkati čičica, inače veliki ljubitelj erotskih priča i erotske poezije, neshvatljivo lako i brzo uništio. Zapad mu je, kao i uvek kada je reč o uništavanju čega bi to ne bilo (oni to inače zovu „reformisanje”), sversdno pomogao.

Crkvenoslovenski jezik je literaturni jezik kojim su se služili Kirilo (Ćirilo) i Metodije za prevod Svetog Pisma i drugih religioznih radova. U tom procesu oni su izobreli novo pismo — glagoljicu. Negde u 10. veku, zahvaljujući Svetom Klementiju Ohridskom, pojavilo se još jedno pismo: kirilica (ćirilica). U početku se koristilo samo za pisanje crkvenoslovenskog jezika ali je kasnije adaptirano za pisanje mnogih drugih (uglavnom slovenskih) jezika i u nepromenjenom obliku, zadržalo se do početka 18. veka. Petar I je uradio prvu veliku reformu ćirilice i novo, tzv. građansko pismo je prihvaćeno svim narodima koji su do tada koristili isključivo crkvenoslovensko pismo.

Crkvenoslovenska azbuka

Kao i u srpskom jeziku, veliko slovo može da se koristi:

1. na početku reči (tačnije: na početku rečenice);
2. u tekstu koji je ceo napisan velikim slovima (naslovi itd.);
3. unutar običnog teksta za označavanje titula carske porodice i (!)
4. sopstvene imenice (imena ljudi i sl.) na crkvenoslovenskom jeziku pišu se malim slovom.

Slovo veliko jus  sreće se vrlo retko: za neka mesta u računanju vremena Pashe i to uglavnom, samo veliko. Slovo  (ik), u crkvenoslovenskoj numeraciji, koristi se za obeležavanje broja 400.

Nadslovni znaci u crkvenoslovenskom pismu

Osim osnovnih slova, crkvenoslovenski jezik je jako bogat moćnim sistemom nadslovnih znakova koji su podeljeni u dve grupe: akcenti i znaci skraćivanja pisma.

Akcenti u crkvenoslovenskom pismu

1.  — Ostroe udarenie (oksiя) [srp: (oštri akcenat — oksija)]
2.  — Tяželoe udarenie (variя) [srp: (teški akcenat — varija)]
3.  — Oblečennoe udarenie (kamora) [srp: (laki akcenat)]
4.  — Pridыhanie (zvatelьco) [srp: (pridihanje (zvateljco))]
5.  — Pridыhanie s ostrыm udareniem (iso) [srp: (pridihanje sa oštrim akcentom)]
6.  — Pridыhanie s tяželыm udareniem (apostrof) [srp: (pridihanje sa teškim akcentom)]
7.  — Dve čertočki dlя ižicы [srp: (primenяюtsя tolьko nad ižiceй dlя oboznačeniя ee glasnosti) (dve crtice za ižicu — koristi se samo nad ižicom za označavanje njene glasnosti: „i” ili „v”)]

U crkvenoslovenskom jeziku, nadslovni znaci mogu da se stavljaju samo nad samoglasnicima. Reč može da sadrži samo jedan akcenat. Nadslovnik koji sadrži pridihanje, može da se stavlja samo iznad prvog slova u reči (ako je ono samoglasnik). I obrnuto: ako je prvo slovo u reči samoglasnik, nad njim se obavezno stavlja akcenat sa pridihanjem.

Znaci skraćivanja pisma

1.  — Paerok [srp: (pajerok)]
2.  — Prostoe titlo [srp: (prosti titl)] i još mnogo slovo-titlova.

Pajerok zamenjuje tvrdi znak (er) i koristi se kako na kraju reči, tako i u sredini nad suglasnicima. Upotreba titla je mnogo komplikovanija i u jeziku koji se koristi danas, vrlo konkretizovana. Nekada se koristio mnogo više tako da je maltene imao status dodatnog slova. U crkvenoslovenskom jeziku primenjuju se sledeći slovo-titlovi: v, g, d, ž, z, n, o, r, s, h, č. Nazivaju se oni po imenu slova iz azbuke s dodatkom reči -titlo (slovo-titlo, dobro-titlo ...). Evo kako oni izgledaju:

U principu, pajerok  se isto odnosi ka grupi titlova (er-titl). Titlovi , , ,  i  primenjuju se često (posebno  i ) a ostali relativno retko.

Crkvenoslovenska numeracija

Brojevi su od velike važnosti za crkvenoslovenski jezik i sreću se jako često. U pisanim službama, njima se obeležavaju veze na glave, stranice i određene citate, brojevi glasova, količina ponavljanja itd. U crkvenoslovenskim tekstovima, brojevi se pišu slovima. Brojčane vrednosti 30 slova azbuke su sledeći:

Prvo se pišu slova stotine, zatim desetine i na kraju jedinice. Da bi mogli da razlikujemo brojeve od reči, nad brojevima se stavlja prosti titl . Ako se broj piše sa nekoliko slova, onda se titl stavlja nad drugim slovom. Spisak reči u kojima se isto koristi prosti titl, postrojen je na taj način da se one nikada ne presecaju sa brojevima(!). Ako dvocifren (dvoslovni) broj ima vrednost od 11 do 19,  se stavlja na kraj broja. Brojevi veći od 1000 pišu se istim ovim slovima samo se pred njih dodaje tzv. ćirilični znak za hiljadu . Analogično tome, postoje još dva znaka za pisanje velikih brojeva: za 100 hiljada  i za milion: .

P. II P. Nѣgošъ: „Gorskій vіenacъ”

Sada je mnogo lakše razumeti na kakvom je to pismu NJegoš napisao Gorski vijenac. Neki to zovu sla(o)venosrpski, neko srpskosla(o)venski neko čak „slavjanica” (to naravno, nije slavjanica). Ja bih ga nazvao jednostavno „ćirilicom”. Ono ima 37 slova i to su:

ABVGDĐEЄŽZIІЙJKLMNOPRSTĆUFHCČDžŠЪЫЬѢЮЯ
abvgdđeєžziійjklmnoprstćufhcčdžšъыьѣюя

Osim Đ, Є, І, Ć, Dž i Ѣ, sva ova slova su i danas zastupljena u ruskom jeziku. Jako lepo pismo i nisam siguran da je tu išta trebalo dirati, osim možda:

1. izbaciti slovo Ѣ (jat);
2. izbaciti slovo E;
3. izbaciti slovo І;
4. izbaciti slovo Ы;
5. vratiti staro slovo A;

i ne udaljavati nas od ostalog slovenskog sveta sa ciljem (kroz istoriju dokazanim kao apsurdan) da se približimo zapadu preko pisma koje će biti uprošćeno i ličiti na latinicu (na istok treba da gledamo, poručio nam je Tvorac). Tj. nikakvih LJ i NJ i šta ti ja znam.

Zašto izbaciti E ili vratit staro A? Sve je to jako jednostavno: evo kako izgledaju velika i mala slova ćirilice i latiničnog alfabeta:

Aa Bb Vv Gg Dd Đđ Ee Єє Žž Zz Ii Іі Йй Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Rr Ss Tt Ćć Uu Ff Hh Cc Čč Dždž Šš Ъъ Ыы Ьь Ѣѣ Юю Яя

Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz

Jasno se vidi da su sva mala ćirilična slova napisana isto kao i velika što je, i logično i pravilno i silno(!) a to nije slučaj sa latiničkim alfabetom. U ćirilici jedini „tuđinci” su A, B i E. B se izuzima iz diskusije jer je ono unikalno i jedinstveno i znači Bog. Neka jedinstvenim i ostane. Ali, staro A je izgledalo ovako  a izbačeno je još Svetim Klementijem; verovatno mu je isuviše ličilo na grčku alfu.

Eto, toliko o svemu tome. Svoj jezik, pismo i istoriju treba voleti. Pored ljepote, zemlja se brani i znanjem jer:

1. Slovenski (slavjanskiй) jezik sadrži u sebi spasajuću i osvetiteljnu silu ...
2. Slovenski (slavjanskiй) jezik sadrži u sebi nauku života ugodnog Bogu i umetnost svetosti ...
3. Slovenski (slavjanskiй) jezik je jezik razgovora s Bogom i zato voljen NJim ...
4. Slovenski (slavjanskiй) jezik je jezik premudrosti Božjej i zato prevazilazi i latinski i grčki. „U pokvarenu dušu, — reče Premudri, — ne može da uđe mudrost; kao što danas pokvarena, latinska duša, zaslepljena i prezasićena poganskim slavoljubljem i gordošću strada; koja Božju premudrost i duhovni razum, smirenje, jednostavnost i dobrotu nikako ne može da podnese” ...
5. Slovenski (slavjanskiй) jezik je omrznut đavolom ...
6. Slovenski (slavjanskiй) jezik ne vole oni kojima vladaju nečiste sile ...

Iz rada A. M. Kamčatnova „Stranica iz istorije borbe za crkvenoslovenski jezik” sa godišnje bogoslovske konferencije pravoslavnog Sveto-Tihonovskog bogoslovskog instituta 1997. godine. URI: http://www.philology.ru/ ... kamchatnov-97.htm>

____
Dragan Laban, Moskva,
pred Velikim postom 2005. g.
____
Rad u vezi sa ovim: Molitva Gospodnja

Izvori i onlajn resursi

Jedan od glavnih onlajn izvora (sličice; struktura dokumenta itd.): projekat „Irmologiй” Vladislava Doroša. URI: http://www.irmologion.ru/. Evo još nekoliko dobrih i-prostora (svi na ruskom jeziku):

1. Kompletni crkvenoslovenski rečnik URI: http://www.slavdict.ru/
2. Crkvenoslovenski rečnik (skraćeni) URI: http://www.serafime.ru/books/slovar.shtml
3. Biblioteka Maksima Moškova URI: http://lib.ru/HRISTIAN/BIBLIYA/
4. Biblija sa ilustracijama Gustava Dore URI: http://www.bibliadore.com/
5. Mnogojezični projekat Ilje Franka URI: http://www.franklang.ru/csl.html