I ovaj kamen zemlje Srbije,
Shto pretec' suncu dere kroz oblak,
Sumornog chela mrachnim borama,
O vekovechnosti pricha dalekoj,
Pokazujuc'i nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Vekova tavnih to su tragovi,
Te crne bore, mrachne pec'ine;
A kamen ovaj, ko piramida
Shto se iz praha dizhe u nebo,
Kostiju krshnih to je gomila
Shto su u borbi protib dushmana
Dedovi tvoji voljno slagali,
Lepec'i krvlju srca rodjenog
Mishica svojih kosti slomljene, —
Da unucima spreme busiju,
Oklen c'e nekad smelo preziruc'
Dushmana chekat chete grabljive.
I samo dotle, do tog kamena,
Do tog bedema —
Nogom c'esh stupit mozhda, poganom!
Drznesh li dalje? ... Chuc'esh gromove
Kako tishinu zemlje slobodne
Sa grmljavinom strashnom kidaju;
Razumec'esh ih srcem strashljivim
Shta ti sa smelim glasom govore,
Pa c'esh o stenja tvrdom kamenu
Brijane glave teme c'elavo
U zanosnome strahu lupati!
Al jedan izraz, jednu misao,
Chuc'esh u borbe strashnoj lomljavi:
„Otadzhbina je ovo Srbina!”
~ KRAJ ~