| C'irilica | Latinica | | laban.rsBiblioteka → Crkvenoslovensko pismo

Dragan Laban

Crkvenoslovensko pismo

U ruskom jeziku upotrebljavaju se termini: cerkovno-slavjanskijj, staro-slavjanskijj, drevne-cerkovnoslavjanskijj, novo-cerkovnoslavjanskijj i sovremennyjj cerkovno-slavjanskijj jazyki (pishe se i sa crticom i zajedno: nekog strogog pravila nema). Na srpskom jeziku, to bi zvuchalo otprilike kao: crkvenoslovenski, staroslovenski, drevno-crkvenoslovenski, novo-crkvenoslovenski i savremeni crkvenoslovenski jezici. Na zapadu, izuchava se uglavnom Church-Slavonic mada se termin Old Church-Slavonic isto chesto srec'e / upotrebljava. Cilj ovog rada nije sveobuhvatnost ili analiza istorije razvoja crkvenslovenskog jezika i svih njegovih reformi i vremenskih granica (9. vek; 14. vek; 18-19. vek itd.) nego prezentacija jednog prelepog pisma tako da c'u se ja zaustaviti na terminu „crkvenoslovenski”.

Zashto se baviti poluzaboravljenim, mrtvim jezikom i pismom? Kao prvo, nije to mrtav jezik: samo u jednoj Moskvi, godishnje se shtampa nekoliko desetina hiljada(!) izdanja na crkvenoslovenskom jeziku sa originalnom gramatikom. I kao drugo: da bi se uspeshnije borili sa agresivnom ekspanzijom pseudo-standarda u pisanju nasheg jezika, mi moramo da bolje razumemo jezik na kome su pisali i Vladika Rade a koji je brkati chichica, inache veliki ljubitelj erotskih pricha i erotske poezije, neshvatljivo lako i brzo unishtio. Zapad mu je, kao i uvek kada je rech o unishtavanju chega bi to ne bilo (oni to inache zovu „reformisanje”), sversdno pomogao.

Crkvenoslovenski jezik je literaturni jezik kojim su se sluzhili Kirilo (C'irilo) i Metodije za prevod Svetog Pisma i drugih religioznih radova. U tom procesu oni su izobreli novo pismo — glagoljicu. Negde u 10. veku, zahvaljujuc'i Svetom Klementiju Ohridskom, pojavilo se josh jedno pismo: kirilica (c'irilica). U pochetku se koristilo samo za pisanje crkvenoslovenskog jezika ali je kasnije adaptirano za pisanje mnogih drugih (uglavnom slovenskih) jezika i u nepromenjenom obliku, zadrzhalo se do pochetka 18. veka. Petar I je uradio prvu veliku reformu c'irilice i novo, tzv. gradjansko pismo je prihvac'eno svim narodima koji su do tada koristili iskljuchivo crkvenoslovensko pismo.

Crkvenoslovenska azbuka

Таблица црквенословенског писма са преводом на српски
Слово Руски (српски) Писање Т.(*) / Енглески (Eng.)

*) Транслитеровано / транскрибовано / transliteracija.

[ А ] Аз [ Аз ] Az / I
[ Б ] Буки [ Буки ] Buky / The God
[ В ] Веди [ Веди ] Vedy / know
[ Г ] Глагол [ Глагол ] Glagol / word
[ Д ] Добро [ Добро ] Dobro / well (adverb)
[ Є ] Есть (јесте, јесам) [ Есть ] Yest / is
[ Ж ] Живете [живјоте, живите] [ Живете ] Zhivyote / you live
[ Ѕ ] Зело (чита се „з” („дз”)) [ Зело ] Dzelo / very much
[ З ] Земля (земља) [ Земля ] Zemlya / earth
[ И ] Иже [ Иже ] Izhe / who
[ І ] И [ И ] I / and
[ Й ] Иже краткое (кратко „и”) [ Иже краткое ] Izhe / -
[ К ] Како [ Како ] Kako / how
[ Л ] Люди (људи) [ Люди ] Lyudi / people
[ М ] Мыслите (мислите) [ Мыслите ] Mislite / you think
[ Н ] Наш [ Наш ] Nash / our
[ О ] Он [ Он ] On / he
[ Ѻ ] О широкое (широко „о”) [ О широкое ] O
[ Ѡ ] Омега (чита се „о”) [ Омега ] Omega / -
[ Ѽ ] Оле [ Оле ] Ole /
[ П ] Покой (покој) [ Покой ] Pokoy / rest
[ Р ] Рцы (реци) [ Рцы ] Rtsi / say/td>
[ С ] Слово [ Слово ] Slovo / word
[ Т ] Твердо (тврдо) [ Твердо ] Tverdo / strong
[ У ] Ук [ Ук ] Uk / science, learning
[ Ѹ ] Ук, оник [ Ук, оник ] Uk, onik / - " -
[ Ф ] Ферт [ Ферт ] Fert / -
[ Х ] Хер [ Хер ] Her / across
[ Ѿ ] От (од) [ От ] Ot / from
[ Ц ] Цы (ци) [ Цы ] Tsi / -
[ Ч ] Червь (черв, црв) [ Червь ] Cherv / moth, worm
[ Ш ] Ша [ Ша ] Sha / -
[ Щ ] Ща (ша) [ Ща ] Shcha / -
[ Ъ ] Ер [ Ер ] Er / -
[ Ы ] Еры (ери) [ Еры ] Eri / -
[ Ь ] Ерь (ер(ј)) [ Ерь ] Er / -
[ Ѣ ] Ять (јат) [ Ять ] Yat / -
[ Ю ] Ю (ју) [ Ю ] Yu / -
[ Я ] Я (ја) [ Я ] Ya / me
[ Ѧ ] Малый юс (мали јус. чита се „ја”) [ Малый юс ] Maliy yus (ya) / -
[ Ѯ ] Кси (чита се „кс”) [ Кси ] Ksi (ks) / -
[ Ѱ ] Пси (чита се „пс”) [ Пси ] Psi (ps) / -
[ Ѳ ] Фита (чита се „ф”) [ Фита ] Fita (f) / -
[ Ѵ ] Ижица (чита се „и” а са акцентом „в”) [ Ижица ] Izhitsa (i, v) / -

Kao i u srpskom jeziku, veliko slovo mozhe da se koristi:

  1. na pochetku rechi (tachnije: na pochetku rechenice);
  2. u tekstu koji je ceo napisan velikim slovima (naslovi itd.);
  3. unutar obichnog teksta za oznachavanje titula carske porodice i (!)
  4. sopstvene imenice (imena ljudi i sl.) na crkvenoslovenskom jeziku pishu se malim slovom.

Slovo veliko jus [ Ѫ ] srec'e se vrlo retko: za neka mesta u rachunanju vremena Pashe i to uglavnom, samo veliko. Slovo [ іk ] (ik), u crkvenoslovenskoj numeraciji, koristi se za obelezhavanje broja 400.

Nadslovni znaci u crkvenoslovenskom pismu

Osim osnovnih slova, crkvenoslovenski jezik je jako bogat moc'nim sistemom nadslovnih znakova koji su podeljeni u dve grupe: akcenti i znaci skrac'ivanja pisma.

Akcenti u crkvenoslovenskom pismu

  1. [   ́ ] — Ostroe udarenie (oksiя) [srp: (oshtri akcenat — oksija)]
  2. [   ̀ ] — Tяzheloe udarenie (variя) [srp: (teshki akcenat — varija)]
  3. [   ̑ ] — Oblechennoe udarenie (kamora) [srp: (laki akcenat)]
  4. [   ̉ ] — Pridыhanie (zvatelьco) [srp: (pridihanje (zvateljco))]
  5. [] — Pridыhanie s ostrыm udareniem (iso) [srp: (pridihanje sa oshtrim akcentom)]
  6. [] — Pridыhanie s tяzhelыm udareniem (apostrof) [srp: (pridihanje sa teshkim akcentom)]
  7. [   ̏ ] — Dve chertochki dlя izhicы [srp: (primenяюtsя tolьko nad izhiceй dlя oboznacheniя ee glasnosti) (dve crtice za izhicu — koristi se samo nad izhicom za oznachavanje njene glasnosti: „i” ili „v”)]

U crkvenoslovenskom jeziku, nadslovni znaci mogu da se stavljaju samo nad samoglasnicima. Rech mozhe da sadrzhi samo jedan akcenat. Nadslovnik koji sadrzhi pridihanje, mozhe da se stavlja samo iznad prvog slova u rechi (ako je ono samoglasnik). I obrnuto: ako je prvo slovo u rechi samoglasnik, nad njim se obavezno stavlja akcenat sa pridihanjem.

Znaci skrac'ivanja pisma

  1. [] — Paerok [srp: (pajerok)]
  2. [ ҃ ] — Prostoe titlo [srp: (prosti titl)] i josh mnogo slovo-titlova.

Pajerok zamenjuje tvrdi znak (er) i koristi se kako na kraju rechi, tako i u sredini nad suglasnicima. Upotreba titla je mnogo komplikovanija i u jeziku koji se koristi danas, vrlo konkretizovana. Nekada se koristio mnogo vishe tako da je maltene imao status dodatnog slova. U crkvenoslovenskom jeziku primenjuju se sledec'i slovo-titlovi: v, g, d, zh, z, n, o, r, s, h, ch. Nazivaju se oni po imenu slova iz azbuke s dodatkom rechi -titlo (slovo-titlo, dobro-titlo ...). Evo kako oni izgledaju:

Tablica crkvenoslovenskih titlova
[ v ] [ g ] [ d ] [ zh ] [ z ] [ n ] [ o ] [ r ] [ s ] [ h ] [ ch ]

U principu, pajerok [] se isto odnosi ka grupi titlova (er-titl). Titlovi [ g ][ d ][ o ][ s ] i [ r ] primenjuju se chesto (posebno [ s ] i [ d ]) a ostali relativno retko.

Crkvenoslovenska numeracija

Brojevi su od velike vazhnosti za crkvenoslovenski jezik i srec'u se jako chesto. U pisanim sluzhbama, njima se obelezhavaju veze na glave, stranice i odredjene citate, brojevi glasova, kolichina ponavljanja itd. U crkvenoslovenskim tekstovima, brojevi se pishu slovima. Brojchane vrednosti 30 slova azbuke su sledec'i:

Таблица црквенословенске нумерације
[ а ]
1
[ б ]
2
[ г ]
3
[ д ]
4
[ є ]
5
[ ѕ ]
6
[ з ]
7
[ и ]
8
[ ѳ ]
9
[ і ]
10
[ к ]
20
[ л ]
30
[ м ]
40
[ н ]
50
[ ѯ ]
60
[ ѻ ]
70
[ п ]
80
[ ч ]
90
[ р ]
100
[ с ]
200
[ т ]
300
[ ік ]
400
[ ф ]
500
[ х ]
600
[ ѱ ]
700
[ ѿ ]
800
[ ц ]
900

Prvo se pishu slova stotine, zatim desetine i na kraju jedinice. Da bi mogli da razlikujemo brojeve od rechi, nad brojevima se stavlja prosti titl [ ҃ ]. Ako se broj pishe sa nekoliko slova, onda se titl stavlja nad drugim slovom. Spisak rechi u kojima se isto koristi prosti titl, postrojen je na taj nachin da se one nikada ne presecaju sa brojevima(!). Ako dvocifren (dvoslovni) broj ima vrednost od 11 do 19, [ і ] se stavlja na kraj broja. Brojevi vec'i od 1000 pishu se istim ovim slovima samo se pred njih dodaje tzv. c'irilichni znak za hiljadu [ ҂ ]. Analogichno tome, postoje josh dva znaka za pisanje velikih brojeva: za 100 hiljada [    ҈ ] i za milion: [    ҉ ].

I

Rech ne mozhe da pochinje sa [ e ][ o ] ili [ u ]. Umesto njih koristi se [ є ][ ѻ ][ ѡ ] i [ ѹ ]. Kao i u ruskom jeziku, rech isto tako ne mozhe da pochinje sa [ ъ ][ ы ] ili [ ь ]. Slovom [ ѣ ], u crkvenoslovenskom jeziku, pochinje samo jedna rech: ezda (jezda: put; vozhnja) — [ ѣzda] (i ostale njene varijacije). U nashem [srpskom] jeziku, ja josh nisam video ni jednu rech koja bi pochinjala na veliko jat. Na primer, Nѣgoshev Gorskій vіenacъ obiluje malim jat a veliki se srec'e samo u imenima heroja.

P. II P. Nѣgoshъ: „Gorskій vіenacъ”

Sada je mnogo lakshe razumeti na kakvom je to pismu Njegosh napisao Gorski vijenac. Neki to zovu sla(o)venosrpski, neko srpskosla(o)venski neko chak „slavjanica” (to naravno, nije slavjanica). Ja bih ga nazvao jednostavno „c'irilicom”. Ono ima 37 slova i to su:

ABVGDDjEЄZhZIІЙJKLMNOPRSTC'UFHCChDzhShЪЫЬѢЮЯ
abvgddjeєzhziійjklmnoprstc'ufhcchdzhshъыьѣюя

Osim Dj, Є, І, C', Dzh i Ѣ, sva ova slova su i danas zastupljena u ruskom jeziku. Jako lepo pismo i nisam siguran da je tu ishta trebalo dirati, osim mozhda:

  1. izbaciti slovo Ѣ (jat);
  2. izbaciti slovo E;
  3. izbaciti slovo І;
  4. izbaciti slovo Ы;
  5. vratiti staro slovo A;

i ne udaljavati nas od ostalog slovenskog sveta sa ciljem (kroz istoriju dokazanim kao apsurdan) da se priblizhimo zapadu preko pisma koje c'e biti uproshc'eno i lichiti na latinicu (na istok treba da gledamo, poruchio nam je Tvorac). Tj. nikakvih Lj i Nj i shta ti ja znam.

Zashto izbaciti E ili vratit staro A? Sve je to jako jednostavno: evo kako izgledaju velika i mala slova c'irilice i latinichnog alfabeta:

Aa Bb Vv Gg Dd Djdj Ee Єє Zhzh Zz Ii Іі Йй Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Rr Ss Tt C'c' Uu Ff Hh Cc Chch Dzhdzh Shsh Ъъ Ыы Ьь Ѣѣ Юю Яя

Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz

Jasno se vidi da su sva mala c'irilichna slova napisana isto kao i velika shto je, i logichno i pravilno i silno(!) a to nije sluchaj sa latinichkim alfabetom. U c'irilici jedini „tudjinci” su A, B i E. B se izuzima iz diskusije jer je ono unikalno i jedinstveno i znachi Bog. Neka jedinstvenim i ostane. Ali, staro A je izgledalo ovako [ a ][ A ] a izbacheno je josh Svetim Klementijem; verovatno mu je isuvishe lichilo na grchku alfu.

Eto, toliko o svemu tome. Svoj jezik, pismo i istoriju treba voleti. Pored ljepote, zemlja se brani i znanjem jer:

  1. Slovenski (slavjanskiй) jezik sadrzhi u sebi spasajuc'u i osvetiteljnu silu ...
  2. Slovenski (slavjanskiй) jezik sadrzhi u sebi nauku zhivota ugodnog Bogu i umetnost svetosti ...
  3. Slovenski (slavjanskiй) jezik je jezik razgovora s Bogom i zato voljen Njim ...
  4. Slovenski (slavjanskiй) jezik je jezik premudrosti Bozhjej i zato prevazilazi i latinski i grchki. „U pokvarenu dushu, — reche Premudri, — ne mozhe da udje mudrost; kao shto danas pokvarena, latinska dusha, zaslepljena i prezasic'ena poganskim slavoljubljem i gordoshc'u strada; koja Bozhju premudrost i duhovni razum, smirenje, jednostavnost i dobrotu nikako ne mozhe da podnese” ...
  5. Slovenski (slavjanskiй) jezik je omrznut djavolom ...
  6. Slovenski (slavjanskiй) jezik ne vole oni kojima vladaju nechiste sile ...
Iz rada A. M. Kamchatnova „Stranica iz istorije borbe za crkvenoslovenski jezik” sa godishnje bogoslovske konferencije pravoslavnog Sveto-Tihonovskog bogoslovskog instituta 1997. godine. URI: http://www.philology.ru/ ... kamchatnov-97.htm>

____
Dragan Laban, Moskva,
pred Velikim postom 2005. g.
____
Rad u vezi sa ovim: Molitva Gospodnja

~ KRAJ ~

Izvori i onlajn resursi

Jedan od glavnih onlajn izvora (slichice; struktura dokumenta itd.): projekat „Irmologiй” Vladislava Dorosha. URI: http://www.irmologion.ru/. Evo josh nekoliko dobrih i-prostora (svi na ruskom jeziku):

  1. Kompletni crkvenoslovenski rechnik URI: http://www.slavdict.ru/
  2. Crkvenoslovenski rechnik (skrac'eni) URI: http://www.serafime.ru/books/slovar.shtml
  3. Biblioteka Maksima Moshkova URI: http://lib.ru/HRISTIAN/BIBLIYA/
  4. Biblija sa ilustracijama Gustava Dore URI: http://www.bibliadore.com/
  5. Mnogojezichni projekat Ilje Franka URI: http://www.franklang.ru/csl.html