| Транслитерација | Латиница | | laban.rsБиблиотекаЗамјатин → Индекс срп

Јевгениј Иванович Замјатин

[Фотографија 1]   [Фотографија 2]   [Фотографија 3]   [Фотографија 4]   [Фотографија 5]  

Ј. И. Замјатин (1. фебруар 1884. – 10. март 1937.)

Терор прозирних зидова

Историју научне фантастике нису, ма како то парадоксално звучало, градили само писци који су јој се у потпуности, целокупним опусом, посветили, напротив, велики је број аутора који су у појединим тренуцима свог стваралаштва улазили у тематске оквире овог жанра да би, потом, одлазили за другим интересовањима. Но, дела „Ми” Јевгенија Замјатина и „1984” Џорџа Орвела сведоче да је и једна књига довољна да се постави камен међаш за потоње писце, посебно оне окренуте поџанру негативних тј. анти-утопија.

Јевгениј Замјатин (1884–1937) значајни је совјетски писац, поборник либералних идеја, активни учесник друштвено-политичког и књижевог живота свог бурног времена у коме је припремана и изведена Октобарска револуција, односно уследиле године стварања СССР-а. Ратна превирања, сукоби идеја и концепција друштвене изградње нагнали су Замјатина да се посвети промишљању начина функционисања свакодневног живота у некој будућној држави из XXXII која као свој циљ прокламује добробит јединки лишених терета неизвесне егзистенције, приватне својине и ослобођене лажног малограђанско-пуританског морала. У његовој визији, преточеној у роман ослобођене лажног малограђанско-пуританског морала. У његовој визији, преточеној у роман „Ми”, примат колективних интереса је неспоран. Појединци више немају имена већ само идентификационе бројеве, живе у становима прозирних зидова јер, наравно, немају шта да крију, раде свој посао, имају организовано слободно време, укључујући и љубавни живот. Наравно, отпадника-бунтовника има и у овој држави свеопште среће али се они, по налогу врховног Доброчинитеља, кажњавају операцијом на мозгу.

Замјатин је роман писао 1920. године када млада бољшевичка држава још није стала на своје ноге те је стога убедљивост његове мрачне визије још импозантнија. Роман се најпре појавио као илегални самиздат а 1924. године је преведен на енглески и био запажен, као упечатљиво мишљена и написано дело, у књижевним круговима. Протвници комунистичке власти користили су га у пропагандне сврхе што је изазвало осуде писца у Совјетском Савезу и резултирало Замјатиновим емигрирањем у Париз. Неспорна је чињеница да свака анти-утопија има политички ниво сагледавања будуће државе (јер је држава неминовно политичка творевина), те да се овај сегмент често злоупотребљавао у дневне сврхе (заборављена је мисао да научна фантастика нема задатак да предвиђа будућност већ да упозорава на могуће развоје друштва); Замјатинов роман, међутим, није политикантски памфлет већ покушај да се открије каква би била судбина јединке у хипотетичној држави, исписана изузетно убедљивим експресивним стилом и језиком. Све потоње анти-утопије преузеле су основне Замјатинове поставке у градњи прича о државама у временима која долазе.

(март 2003.)

____
Илија Бакић • bakic@astronomija.co.yu
URI: http://static.astronomija.co.rs/ ... /zamjatin

Радови Ј. Ивановича

О писцу на другим језицима