| Ćirilica | Latinica | | laban.rs → Biblioteka → Desanka Maksimovic'

Desanka Maksimovic'

[Fotografija 1]

Desanka Maksimovic' (16. maj 1898. – 11. februar 1993.)

Desanka Maksimovic' (rodjena u Rabrovici (Divci) kod Valjeva, preminula u Beogradu) je bila srpska pesnikinja, profesorka knjizhevnosti i chlanica Srpske akademije nauka i umetnosti.

Biografija

Bila je najstarije dete oca Mihaila, uchitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rodjenja, Mihailo Maksimovic' je dobio premeshtaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je zavrshila gimnaziju. Pochetkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.

Studirala je na odeljenju za svetsku knjizhevnost, opshtu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Nakon diplomiranja, Desanka Maksimovic' je najpre radila u Obrenovachkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trec'oj zhenskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavrshavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon shto je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u uchiteljskoj shkoli u Dubrovniku, preshla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj zhenskoj gimnaziji. Jedna od njenih uchenica bila je i Mira Alechkovic', koja je takodje postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimovic'. Pochetkom Drugog svetskog rata je otishla u penziju, ali se u sluzhbu vratila 1944. i u istoj shkoli ostala do konachnog penzionisanja, 1953.

Putovala je shirom tadashnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja medju piscima i pesnicima; u njih su spadali i Milosh Crnjanski, Ivo Andric', Gustav Krklec, Isidora Sekulic', Branko C'opic' i mnogi drugi.

Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog chlana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog chlana.

U chetvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimovic'. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.

Knjizhevna dela

Desanka Maksimovic' je bila pesnik, pripovedach, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevodjenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenachkog, bugarskog i francuskog jezika.

Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedachke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u chasopisu „Misao”.

NJena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalachka, i ozbiljna i osec'ajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosec'anje”, „Strepnja”, „Prolec'na pesma”, „Opomena”, „Na buri”, „Trazhim pomilovanje” i „Pokoshena livada”.

Chuvshi za streljanje djaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka” — pesmu koja svedochi o teroru okupatora nad neduzhnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

Najznachajnija dela Desanke Maksimovic' su:

Poezija

Najcheshc'i motiv u poeziji Desanke Maksimovic' je bila ljubav, i njena rech, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesnichke prirode. NJena poezija je odlikovana chitavim obiljem novih aliteracija i rima. NJeno osnovno pesnichko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema choveku i zhivotu.

Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poshtuju ljude drugachijih uverenja i nachela, mishljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tudjim. Od svih vrednosti u zhivotu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.

U kasnijem periodu zhivota, lirika Desanke Maksimovic' je dobila neshto smireniji i tishi duh. NJena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu prevodjeni su na mnoge jezike, a njene pojedine pesme nalaze se u antologijama poezije.

Priznanja

Desanka Maksimovic' je dobila veliki broj knjizhevnih nagrada, a medju njima i Vukovu (1974), NJegoshevu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964), Zmajeva nagrada (1958 i 1973), nagrada „Mlado pokoljenje” (1959). Izabrana je i za pochasnog gradjanina Valjeva.

Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja” na konkursu chasopisa „Misao”.

Godine 1985. renovirana je osnovna shkola u Brankovini, koju je pohadjala Desanka Maksimovic' i gde je njen otac bio uchitelj. Ova shkola je nazvana „Desankina shkola”, kako ju je narod tokom vremena prozvao.

Godine 1988. odlikovana je nagradom „Zlatni venac” makedonskih Vecheri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom[1]. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godishnje za celokupan zhivotni rad.

U Valjevu je, josh za njenog zhivota, podignut spomenik Desanki Maksimovic'. Ovaj spomenik je otkrio Matija Bec'kovic' 27. oktobra 1990. godine. Pesnikinja je malo negodovala zbog ovog china, ali su je ubedili da je to samo spomenik poeziji sa njenim likom.

Dana 12. februara 1993. Vlada Srbije je donela odluku da se njeno ime i delo trajno obelezhi osnivanjem Zaduzhbine Desanke Maksimovic' koja dodeljuje nagradu „Desanka Maksimovic'”. Odluka Vlade je realizovana inicijativom Ministarstva za kulturu Srbije da Narodna biblioteka bude osnivach i nosilac te institucije[2]. Zaduzhbina je osnovana 19. marta 1993. Osnivachkim aktom i Statutom naznachava se da zaduzhbina treba da „stvori uslove za trajno ochuvanje i negovanje uspomene na Desanku Maksimovic', jednog od najvec'ih pesnika srpskog jezika 20. veka”.

Povodom stogodishnjice njenog rodjenja, Uneskov slovenski projekat proglasio je Desanku Maksimovic' za lichnost kulture u 1998. godini[trazhi se izvor od 09. 2009.].

____
Vikipedija, slobodna enciklopedija
URI: http://sr.wikipedia.org/wiki/Desanka_Maksimovic'

Radovi D. Maksimovic'

Prevodi